Одржано поетско-драмско-музичко вече ,,Поема о Ленки и Лази“

У концертној сали Школе за основно музичко образовање у Кули у четвртак вече, 14. маја, одржано је поетско-драмско-музичко вече ,,Поема о Ленки и Лази“. Манифестацију је организовала Библиотека ,,Жикине стазе“ из Куле, а публика је имала прилику да ужива у програму посвећеном великој љубавној причи Ленке Дунђерски и Лазе Костића, кроз поезију, драмски израз и музику.У програму су учествовали: Зденка Трифуњагић у улози Ленке Дунђерски, Ервин Газдаг у улози Лазе Костића, Драган Дмитров, сликар и сценограф, Иван Лешчешен, кантаутор, Ивана Уранкар, рецитатор, Филип Пронек, рецитатор, и Поп хор Кула, под диригентском палицом наше наставнице Милице Алексић.Уредник Библиотеке ,,Жикине стазе“, Филип Пронек, истакао је да је учеснике поеме упознао на једној вечери поезије у Житишту, те је на тај начин и дошло до ове вечери. Пронек је нагласио да је иста за њих имала и велики значај, имајући у виду да је недавно њихова библиотека прославила годишњицу постојања.На питање колико је важно да се овакве теме обрађују и колико је захтевно из глумачког угла радити овакву поему, могу да кажем да ми нисмо професионални глумци. Ми смо аматери који све ово раде из чисте љубави, а управо то, можда, даје посебну тежину целој причи. Наш циљ је да публици пренесемо ту ванвременску љубав, која је у неком времену можда била сматрана неморалном, а данас је и текако прихваћена. Уосталом, да није било те љубави, не би било ни „Санта Марије дела Салуте“, нити многих других великих дела Лазе Костића”истакао је аматерски глумац Ервин Газдаг.Кантаутор Иван Лешчешен рекао је да Лаза Костић представља, без сумње, једну легенду која живи, те да је прича о платонској љубави превазишла подручје са кога долази, а да ми имамо ту срећу да живимо баш на том подручју:„Лаза Костић је, на неки начин, легенда која живи не само на овим просторима, иако је управо овде стварао, живео и оставио најдубљи траг. Његово дело и прича о њему посебно су блиски овом поднебљу.Међутим, прича о снази платонске љубави одавно је превазишла границе овог простора. Ми имамо срећу да живимо управо на подручју којим су се некада кретали и Лаза и Ленка — Ленкин траг остао је у Србобрану, а Лазин у Сомбору.Налазимо се негде на средокраћи њихових путева, места на којима су се сусретали, и чини се као да тај дух и данас живи међу нама, као да је и даље присутан.То се осећало и у четвртак вече, кроз људе који су били присутни. Та емоција и та прича преносе се на нове генерације, а можда је управо то и најважнија порука свега — да љубав живи. Па макар била и платонска, она траје и оставља траг.“